Stupila na snagu ograničenja, ali i novi obračuni za prozjumere

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Sl. glasnik RS“, br. 40/2021 i 35/2023) prvi put su uvedena ograničenja za sve one koji na unutrašnje instalacije priključe sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i tako proizvedenu električnu energiju koriste za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije isporučuju u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem. U našoj regulativi se ta lica nazivaju kupci-proizvođači, dok se u praksi uglavnom koristi termin, prozjumeri.

Distributivnu mrežu kupac-proizvođač koristi kako za predaju viška proizvedene električne energije, tako i za preuzimanje energije kada sopstvena proizvodnja nije dovoljna da podmiri trenutne potrebe. Zbog bojazni od opterećenosti elektrodistributivnog sistema zbog sve većeg broja i sve jačih instalisanih elektrana, za koja nisu postojala ograničenja u pogledu snage, u prvoj verziji Zakona koji je donet 2021. godine, predlog zakonodavca tokom javne rasprave koja se vodila 2023. godine, predložena je ograničena snaga instalisanih na maksimalnih 6.9 kW za domaćinstva. Međutim, praksa je pokazala da je ovo ograničenje bez potrebe nisko postavljeno, imajući u vidu da zbog još uvek niske cene električne energije domaćinstva koja se ne greju korišćenjem električne energije uopšte nemaju ekonomski interes da ugrade solarne panele i postanu kupci-proizvođači, dok je manji broj onih koji su društveno odgovorni i uglavnom pripadaju grupi domaćinstava sa nadprosečnim primanjima u Srbiji i koji žele da postanu prozjumeri. Upravo ovim domaćinstvima je bilo potrebno omogućiti da proizvode zelenu energiju za sopstvenu potrošnju, ali i najavljeno ograničenje podići sa 6.9 kW na bar 10.8 kW instalisane elektrane, jer mogu značajno doprineti stabilizaciji elektroenergetskog sistema.

Kao argument za povećenje granice predloženog ograničenja išao je u prilog i podatak da domaćinstvo sa prosečnom izolacijom u Srbiji godišnje utroši oko 14.700 kW električne energije, s tim da je leti trošenje električne energije trostruko manje, a istraživanje koje je sprovedeno pokazuje da je optimalna snaga solarnih panela za ovakvo domaćinstvo iznosi 10.8 kW, što uključuje i domaćinstva koje se greju korišćenjem električne energije, pa bi i u letnjem i u zimskom periodu ista doprinela rasterećenju elektro-energetskog sistema.

Prag za domaćinstvo kao prozjumera, usvojenim izmenama Zakona iz 2023. godine, u članu 58. za instalisanu snagu proizvodnog objekta utvrđeno je da može imati maksimalnu snagu od 10,8 kW i ovo ograničenje se počelo primenjivati za domaćinstva od 1. januara 2024. godine.

S druge strane, ograničenje od 150 kW koje je poslednjim izmenama Zakona u članu 58. novog stava 4, tačka 3), uvedeno za sve one koji nisu domaćinstva ni stambene zajednice, veoma je restriktivno postavljeno za kategoriju privrede, odnosno industrije. Naime, brojne kompanije u našoj zemlji su već postavile solarne panele i time deo energije za sopstvene potrebe podmiruju iz sopstvene proizvodnje, najpre zbog dostizanja ESG (Environmental, Social and Governance) standarda koji podstiču pravna lica da svoje politike usklade sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, što je posledično dovelo i do sve većeg interesovanja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koje prate i brojni projekti za postavljanje instalisane snage proizvodnog objekta na krovove fabrika, zemljište, bazne stanice itd.

Pored brojnih izazova koje na globalnom nivou destimulišu kompanije da posluju po ESG standardima, ograničenje koje je Zakonom uvedeno prošle godine, predstavnike domaće industrije dovelo je u nezgodnu situaciju u pogledu planiranih investicija u sektor zelene enrgije, upitna je bila realizacija planiranih projekta i namena nekretnina za ove potrebe. Nakon konsultacija resornog ministarstva sa poslovnim udruženjima, usvojeno je prelazno rešenje, odnosno prelazni period za prozjumere koji nisu u kategorijama domaćinstvo ili stambene zajednice i koji u cilju sticanja statusa kupca – proizvođača, počevši od dana stupanja na snagu izmena Zakona, zaključno sa 1. julom 2024. godine, pokrenu postupak priključenja proizvodnog objekta instalisane snage veće od 150 kW, steći će taj status po propisima po kojima je postupak priključenja pokrenut i u slučaju kad se taj postupak okonča posle 1. jula 2024. godine, a nakon okončanja tih postupaka, na takve kupce – proizvođače se ne primenjuje ograničenje od 150 kW ukoliko instalisana snaga proizvodnog objekta nije veća od 5 MW.

Prelazni period za sektor privrede koji je istekao prvog dana jula 2024. godine pod pokretanjem postupka priključenja uključivao je i podnošenje zahteva nadležnom operatoru sistema za izdavanje akta koji sadrži tehničke uslove za priključenje proizvodnog objekta. Takođe, članom 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023) predviđeno je da postupci priključenja koji se odnose na proizvodne objekte kupaca – proizvođača koji su pokrenuti do stupanja na snagu ovog zakona nastaviće se po propisima po kojima su započeti, pri čemu, nakon njihovog okončanja, u postupku sticanja statusa kupca – proizvođača ne primenjuje se ograničenje iz člana 12. stav 1. ovog zakona, što se odnosi i na prozjumere iz privrede i na domaćinstva, odnosno stambene zajednice.

Što se tiče organizacija koje nisu iskoristile mogućnosti prelaznog perioda predviđenog poslednjim izmenama Zakona, ukoliko žele da instaliraju elektrane jače snage moraće da sačekaju sa uvođenjem koncepta takozvanog aktivnog kupca, kroz planirane izmene zakona koji reguliše energetsku efikasnost, a kojim bi se omogućilo uvođenje novog učesnika na tržištu električne energije koji bi osim mogućnosti da proizvodi veće količine električne energije iz sopstvenih izvora, imao i odgovarajuće obaveze prema državi u smislu izveštavanja i planiranja koje će doprineti održavanju bezbednosti elektroenergetskog sistema. Očekuje se da ovakvo rešenje bude povoljno, naročito za veća pravna lica koja u proizvodnom procesu koriste veće količine električne energije, zbog čega imaju interes da grade energetske objekte većih kapaciteta.

Ne treba zaboraviti da je u prethodnom periodu jedan od glavnih barijera za kupce-proizvođače bila neusaglašenost između poreskih i energetskih propisa, koji definišu i propisuju uslove obračuna obaveza i potraživanja između kupca-proizvođača fizičkog lica i snabdevača i da je bilo potrebno da se isti usaglase. Uredbom o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije („Sl. glasnik RS“, br. 50/2024) koja je usvojena na sednici Vlade 6. juna 2024. godine, ubuduće će prozjumeri dobijati još niže račune za struju, bez obzira kojoj kategoriji prozjumera pripadaju, imajući u vidu da će se osnovica za obračun naknade zasnivati na neto električnoj energiji, a ne na preuzetoj električnoj energiji iz mreže. Dakle, naknadu za povlašćene proizvođače električne energije plaćaće se na razliku predate i preuzete električne energije iz elektrodistributivne mreže čime je konačno usklađen regulatorni okvir u pogledu dažbina koje prozjumeri plaćaju ka državi uključujući i obračun PDV-a, akcize, kao i za naknade za energetsku efikasnost.