Postoje li mogućnosti za optimizaciju stečajnog postupka

Zakon o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018) je poslednjim izmenama koje su izvršene 2018. godine, doprineo da se popravi položaj stečajnih poverilaca u pogledu omogućavanja istim da utiču na izbor stečajnog upravnika, tako što omogućeno da se prilikom podnošenja predloga za otvaranje stečaja od strane poverioca, imenuje potencijalni stečajni upravnik, što je stečajni sudija prilikom izbora stečajnog upravnika dužan da uzme u obzir (član 56. stav 3 i član 20. stav 3.), a zatim se i na prvoj sednici skupštine poverilaca stečajni poverioci, za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 50% ukupnih potraživanja stečajnih poverilaca, daje pravo da odlučuju o izbaranom stečajnom upravniku kroz (ne)potvrđivanje izbora imenovanog stečajnog upravnika (član 35. stav 5.). Takođe, dodatna mogućnost razrešenja stečajnog upravnika je data stečajnom sudiji po zaključenju ispitnog ročišta i to na predlog odbora poverilaca, a uz prethodnu saglasnost skupštine, čak i kada ne postoje razlozi za razrešenje stečajnog upravnika u smislu nepoštovanja rokova, neobezbeđivanja imovine, neispunjavanja obaveza, pristrasnog ponašanja u odnosu na neke poverioce, nepreduzimanja neophodnih mera za unovčenje imovine koja ulazi u stečajnu masu ili nepribavljanja potrebnih saglasnosti (član 32. stav 3.).

S druge strane, dostupnost informacija o stečaju je poslednjim izmenama Zakona podignuta na viši nivo, jer je uvedena mogućnosti da zainteresovani poverioci neposredno od stečajnog upravnika dobiju sve neophodne informacije u vezi stečaja, odnosno informacije u vezi stečajnog dužnika, toka stečajnog postupka, imovine i upravljanja imovinom stečajnog dužnika.“ (član 10. stav 2.). Utvrđeni su i kriterijumi za određivanje visine troškova predujma koju je predlagač za otvaranje stečaja dužan da uplati u roku od pet dana od dobijanja naloga suda u visini koju odredi stečajno sudija, čime je izbegnuta dotadašnja praksa određivanja neosnovano visokih početnih troškova stečajnog postupka (član 59. stav 2.)

Zakonodavni okvir kojim je regulisan stečaj više puta je menjan, što ga je učinilo prilično kompleksnim. Za finansijske organizacije se primenjuje Zakon bankama i društvima za osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 14/2015 i 44/2018 – dr. zakon), dok za privredne subjekte se istovremeno primenjuju tri propisa u zavisnosti od vremena kada je stečaj pokrenut i koji je tada zakon bio na snazi :

-Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (Službeni list SFRJ“, br. 84/89,“Službeni list SRJ“, br. 37/93, 28/96),

-Zakon o stečajnom postupku (Službeni glasnik RS“, br. 84/2004, 85/2005) i

-Zakon o stečaju (Službeni glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011, 71/2012 (Odluka Ustavnog suda), 83/2014, 113/2017, 44/2018, 95/2018)

Iako je poslednjim izmenama Zakona o stečaju ovaj postupak značajno unapređen, Ministarstvo privrede je uložilo dodatni napor da predloži nova rešenja za izmene važećeg zakona koja idu u pravcu skraćenja rokova za postupanje učesnika u stečaju, pojašnjenja odredbi zakona koje su izazivale različita tumačenja u praksi i veće transparentnosti postupka, što je javnosti predstavljeno nacrtom izmena i dopuna Zakona o stečaju koji je 2021. godine bio na javnoj rasparavi, ali nikada nije usvojen.

U svrhu oživljavanja ideje koja ide u pravcu efikasnijeg stečajnog postupka, u ovom tekstu biće dat osvrt na neka rešenja koja su pomenutim nacrtom bila obuhvaćena, ali i na druga potencijalna rešenja posmatrana kroz prizmu vremenskog okvira, transparentnosti i ekonomičnosti sprovođenja stečajnog postupka.

Dužina trajanja stečajnog postupka se meri u godinama i ona uključuje trajanje svih radnji u postupku stečaja ili u vezi sa stečajem, kao što su odlaganja ročišta ili vreme potrebno za rešavanje drugih postupaka (postupak reorganizacije, parnice proistekle iz stečaja i sl.). U proseku dužina trajanja stečajnog postupka u Srbiji je oko 2 godine. Na dužinu trajanja postupka stečaja utiču različiti faktori, čiji uzroci najčešće mogu biti:

-nedovoljno precizne zakonske odredbe npr. nije propisan zakonski rok za dostavljanje izveštaja angažovanih eksperata ili se zakonske formulacije u praksi različito tumače od strane stečajnih sudija (na primer formulacija “pretežno finansiraju”),

-prekoračenje utvrđenih zakonskih rokova, npr. rokovi za izradu rešenja o bankrotstvu od strane stečajnog sudije

-odredbe drugih zakona koji imaju direktan uticaj na trajanje stečajnog postupka, npr. odredbe Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – odluka US, 1/2023 – odluka US i 62/2023) koje uvode zabranu prometa nelegalno izgrađenih objekta, zbog kojih je onemogućena prodaja objekata stečajnog dužnika koji su izgrađeni bez dozvole.

Stečajni postupak je hitan. U stečajnom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid, međutim ova pravila ne važe i za postupke koji se vode u vezi sa stečajem ili stečajnim dužnikom, kao što su parnice za utvrđivanje osporenog potraživanja, pa se proklamovano načelo hitnosti stečaja obesmišljava osim ukoliko se ne uvede zakonsko pravilo da se načelo hitnosti primenjuje i na druge postupke pred sudovima i drugim državnim organima u kojima je stečajni dužnik stranka.

Na dužinu trajanja stečajnog postupka moguće je uticati i kroz skraćenje postojećih zakonskih rokova, pre svega roka za podnošenje prijave potraživanja, roka za podnošenje plana reorganizacije i roka za zakazivanje ročišta na kome će se glasati o planu. U praksi se postavilo pitanje i od kada se rokovi počinju računati, imajući u vidu da se oni vezuju za dan objave u Službenom glasniku Republike Srbije, iako od dana dostave informacije do dana objave protekne neko vreme koje može imati uticaj na ostvarivanje prava zainteresovanih lica, dok bi objave na elektronskoj oglasnoj tabli suda bile efikasnije, dostupnije većem broju lica i to sasvim besplatno.

Prema pravilima za izbor stečajnog upravnika koja su sadržana u odredbama člana 20. stav 2. Zakona o stečaju izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda, koju sudu dostavlja organizacija nadležna za vođenje imenika stečajnih upravnika. Ovo u praksi znači da kompleksne stečajeve, mogu slučajnim izborom da dobiju u postupanje stečajni upravnici koji su tek stekli licencu i nemaju prethodnog iskustva, što potencijalno može biti uzrok prolongiranja stečajnog postupka. Gledajući uporednu praksu, primećujemo da je ovaj problem prevaziđen uvođenjem dve liste stečajnih upravnika, odnosno uvođenjem dodatnih kriterijuma za one koji pretenduju da budu stečajni upravnici i za velika pravna lica, pored onih osnovnih kriterijuma koji bi se zahtevali za mikro, mala i srednja pravna lica. Uvođenje dve liste stečajnih upravnika potencijalno bi doprinelo podizanju kvaliteta rada stečajnih upravnika.

Vreme potrebno za okončanje stečajnog postupka bilo bi znatno unapređeno, kao i postignuta vrednost za raspolaganje imovinom stečajnog dužnika, uvođenjem eAukcije u postupku prodaje imovine ili izdavanjem imovine u zakup. U cilju postizanja veće vrednosti imovine stečajnog dužnika, transparentnosti rada i stvaranja sigurnosti za poverioce i potencijalne kupce ili zakupce, potrebno je stečaj učiniti u većoj meri automatizovan, pristupačniji za sve zainteresovane strane i onemogućiti zloupotrebe koje su uočene u praksi, kako bi se obezbedilo najpovoljnije namirenje poverilaca stečajnog dužnika u najkraćem roku. Izbor za unovčenje imovine stečajnog dužnika je na stečajnom upravniku, samostalno ili uz saglasnost odbora poverilaca, a na raspolaganju su mu tri modela: javno nadmetanje, javno prikupljanje ponuda i neposredna pogodba, a bilo koji od pomenutih modela bi se mogao sprovoditi preko portala za eAukciju. U praksi su uočene situacije da pojedina lica utiču na oglašenu prodaju neprimernim postupanjem kako bi se unovčila imovina za početnu cenu, čime su poverioci stečajnog dužnika neposredno oštećeni, a imovina stečajnog dužnika obezvređena. Koncept elektronske prodaje, odnosno izdavanja u zakup pretpostavljao bi da tokom trajanja prodaje, nisu vidljivi bilo kakvi podaci o učesnicima koji se nadmeću, već samo promena vrednosti ponuđenih iznosa. Svakako uvođenje eAukcije u stečaju imalo bi smisla ukoliko bi ono bilo obavezujuće, kao što je to uvedeno pre nekoliko godina u izvršnom postupku i pokazalo se kao dobro rešenje, kojim su brojne zloupotrebe postupka na ovaj način izbegnute.

Transaprentnost stečajnog postupka je važna iz više razloga, najpre jer doprinosi praćenju negativnih faktora i odliva novca u stečaju, mogućnošću praćenja toka postupka, aktivnosti koje kao krajnji rezultat imaju umanjenje vrednosti stečajne mase i manju mogućnost naplate potraživanja. Za sada ne postoje zvanične statistike u pogledu visine troškova postupka i visine obaveza stečajne mase, pa ne znamo tačan procenat učešća ove dve kategorije u stečajnoj masi, praksa u do sada okončanim stečajnim postupcima je pokazala da je učešće troškova u stečajnoj masi veoma visoko. Upravo iz tog razloga transparentnost u vidu statistika bi svakakako mogla biti dobra smernica u cilju utvrđivanja tačnih problema i iznosa odliva sredstava koji finalno idu na teret poverioca. Kroz ove statistike, poverioci bi bili u mogućnosti da porede odlive iz konkretnog stečaja sa opštim trendovima u Srbiji i spoznaju da li se u konkretnom stečaju troše sredstva u višoj meri od nužne. Statistike su dobar pokazatelj i rezutata rada stečajnih upravnika u odnosu na brzinu rešavanja konkrenog stečaja, stepen naplate poverilaca i napravljene troškove.

Postupak stečaja iako je javan postupak, nije jednako dostupan svim zainteresovanim licima, jer uvid u spise predmeta i kada je odobren od strane stečajnog sudije, zahteva neposredni dolazak u prostorije suda, što predstavlja dodatni trošak i novca i vremena za zainteresovana lica.

Važno je ukazati da nadležni organi naplaćuju troškove svojih usluga u vezi sa informacijama koje je neophodno dostaviti za potrebe vođenja stečajnog postupka, zbog čega bi bilo sasvim opravdano predvideti da se na zahtev stečajnog upravnika, bez naknade troškova, dostave svi potrebni podaci u vezi sa imovinom, pravima i interesima stečajnog dužnika. Ukidanje obaveze za plaćanje dažbina značajno bi se smanjilo troškovno opterećenje koje je do sada stečajni dužnik morao da snosi da bi prikupio neophodnu dokumentaciju u upravnim postupcima ili u postupcima pred drugim državnim organima ukoliko je stranka u istim.

Takse ili pojedinačni troškovi koji se preduzimaju u većem obimu kao što su slanja obaveštenja pismenim putem na veći broj adresa putem poštanskog operatora mogu biti dodatno finansijsko opterećenje, kao što su troškovi poštanskih usluga. Slični prethodnim troškovima su troškovi na koji nastaju prilikom prodaje imovine sa izuzetno visokim iznosima oglašavanja prodaje. Iako postoji obaveza oglašavanja na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Zakon o stečaju je zadržao obavezu isticanja oglasa o prodaji u dva visokotiražna dnevna lista koje se u štampanoj formi prodaju na teritoriji cele zemlje. Objavljivanje ovih oglasa u visokotiražnim novima po pravilu stvara nepotrebne troškove, a zakonsko rešenje osim što je zastarelo ne dostiže ni očekivani publicitet. Objave u visokotiražnim dnevnim listovima na koje zakonodavac upućuje, su zadržane kao relikt prošlih vremena, zbog čega bi objavu u dnevnim novinama bilo poželjno napustiti i zameniti objavama na elektronskoj oglasnoj tabli suda, na kojoj bi bilo poželjno da budu objavljeni svi važni dokumenti i informacije do pravnosnažnog okončanja stečaja.

Veliki pomak u pravcu ekonomičnosti postupka učinjen je uvođenjem kategorizacije za utvrđivanje predujma troškova izmenama i dopunama Zakona o stečaju iz 2018. godine, kojim su date jasne smernice za određivanje početnih troškova postupka, uzimajući u obzir veličinu stečajnog dužnika.

Konačno velika odgovornost za uspeh stečajnog postupka svakako leži na stečajnom upravniku kome je dodeljen predmet, posebno u pogledu donošenja odluka od kojih će zavisiti stepen namirenja stečajnih poverilaca. U situacijama kada postoji nedostatak sredstava u imovini stečajnog dužnika očekivano je da stečajni upravnik neće imati kapaciteta da se upusti u rešavanje kompleksnih imovinsko-pravnih pitanja, ali je važno da njegov rad bude transparentan, a on kao profesionalac odgovoran najpre prema poveriocima, ali i svim drugim učesnicima u postupku.

Pozitivan uticaj na efikasnost sečaja ne mora biti samo kroz izmene stečajnih propisa, jedan takav primer je Zakon o planiranju i izgradnji (‘Sl. glasnik RS’, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) koji je poslednjim izmenama ukinuo naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na gradjevinskom zemljištu, što je omogućilo stečajnim upravnicima da podnesu veliki broj zahteva za besplatnu konverziju i da godinama blokiranu imovinu stečajnih dužnika ponovo stave u funkciju.