Najavljene brojne izmene Zakona o energetici

Deo zakona koji se odnosi na značenje termina i pojmova u celosti je izmenjen imajući u vidu veliki broj novih pojmova koji se uvodi u pravne sistem, od čega pažnju skrećemo na pojam “aktivnog kupca” koji predstavlja krajnjeg kupca ili grupu krajnjih kupaca koji zajednički deluju, koji koriste ili skladište električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata smeštenih u okviru određenih granica ili koji samostalno prodaju proizvedenu električnu energiju ili učestvuju u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti, pri čemu ove aktivnosti ne predstavljaju njegovu osnovnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost. Ova izmena u vezi sa pojmom aktivnog kupca je bila najavljivana još od trenutka poslednjih izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023) kada su članom 12. uvedena ograničenja za instalisana snagu proizvodnog objekta proizvođača, što je posebno pogodilo proizvođače u kategoriji koji ne pripadaju domaćinstvima.

Takođe u okviru pojmovnika nailazimo i na definiciju “Energetske zajednice građana” koja predstavlja pravno lice osnovano na dobrovoljnom i otvorenom učešću i koje je pod stvarnom kontrolom članova zajednice, koji mogu biti fizička lica, jedinice lokalne samouprave, ili mala preduzeća, čiji je cilj obezbeđivanje ekonomskih, ekoloških ili socijalnih koristi svojim članovima ili akcionarima ili lokalnim zajednicama u kojima posluje, a ne ostvarivanje finansijske dobiti, i koja može učestvovati u proizvodnji električne energije, uključujući i onu iz obnovljivih izvora, snabdevanju, potrošnji, agregaciji, pružanju usluge skladištenja električne energije, energetske efikasnosti ili punjenja električnih vozila ili pružanja drugih usluga svojim članovima. Imajući u vidu sličnosti ovog pojma sa pojmom “Zajednice obnovljivih izvora energije” iz Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koje je takođe pravno lice osnovano na principu otvorenog i dobrovoljnog učešća svojih članova u skladu sa ovim zakonom i nad kojim kontrolu vrše članovi čije je prebivalište ili sedište u blizini mesta postrojenja na obnovljive izvore energije čiji je vlasnik to pravno lice ili koje to pravno lice razvija, postavlja se pitanje da li se radi o istim zajednicama nazvanim različitim imenima ili se one zaista suštinski razlikuju.

Nacrtom se dodaju članovi koji regulišu strategiju razvoja toplotne energije i vodonika (ali ne i zelenog vodonika) kojim se utvrđuje strateški pravac delovanja javnih politika u pogledu ove dve komponente. Zatim slede niz odredbi u vezi sa sigurnošću snabdevanja i spremnosti na rizike u elektroenergetskom sistemu, a definišu se i projekti za izgradnju objekata od značaja i posebnog značaja za Republiku Srbiju koji se odnose na izgradnju elektroenergetskih infrastrukturnih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, koje utvrđuje Vlada u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Izmenjene su odredbe u pogledu licence za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom i odredbe u pogledu energetske dozvole gde je pojašnjeno da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata: 1) koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javnoprivatno partnerstvo i koncesije; 2 ) koji se grade u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, kojima se propisuje strateško partnerstvo; 3 ) za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe bez obzira da li se višak električne energije predaje u sistem; 4 ) za koje se ne izdaje građevinska dozvola uključujući i objekte za koje se izdaje odobrenje za izvođenje radova u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja; 5 ) za skladištenje električne energije.

Implementirane su nove odredbe u pogledu direktnog gasovoda i direktnog voda, kao i starteških energetskih projekata i posebnih pravila koja se na njih primenjuju. Izmenjene su odredbe koje se odnose na priključenje na prenosni sistem, kao i odgovornosti i dužnosti operatora distributivnog sistema. Uvedene su nove odredbe u pogledu usluga fleksibilnosti distributivnog sistema i izmene u postupku priključenja elektrane.Definisano je pravo prioritetnog pristupa koje operator distributivnog sistema dužan da omogući, kao i osnovna pravila balansnog tržišta električne energije.

Dopunjene su i odredbe o pravima, obavezama i zaštiti krajnjih kupaca električne energije. A poseban deo odrebi se tiče vlasništva na objektima za skladištenje električne energije i upravljanje potrošnjom putem agreriranja.

Izmena koja se odnosi na prekograničnu saradnju i učestvovanje operatera prenosnog sistema je ključna jer podstiče integraciju Srbije u regionalno i panevropsko tržište energije što stvara konkurentno tržište i harmonizuje propise sa evropskim standardima, što je ključno za dalji razvoj energetskog sektora i pristup stranim ulaganjima. Član 9A koji definiše energetsko siromaštvo je izuzetno važan jer se bavi pitanjem pristupa osnovnim energetskim uslugama za domaćinstva koja nemaju dovoljno sredstava za obezbeđivanje grejanja, hlađenja, i drugih ključnih potreba čime se prepoznaje socijalna dimenziju energetske politike.

Uspostavljaju se pravila za redispečing, koji treba biti objektivan, transparentan i nediskriminatoran. Redispečing je dostupan svim proizvođačima i relevantnim objektima uz tržišne uslove, osim u izuzetnim slučajevima kao što su nedostatak konkurencije ili mrežna zagušenja. Operator prenosnog sistema je obavezan da godišnje izveštava Agenciju o efikasnosti redispečinga, a Agencija izveštava Regulatorni odbor Energetske zajednice. Operator mreže treba da osigura minimalan redispečing za obnovljive izvore energije, osim ako je drugačije ekonomski opravdano.

Poglavlje XIIb (sertifikacija instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije) – odnosi se na male kotlovi i peći na biomasu, toplotne pumpe, fotonaponska i solarna termalna postrojenja, kao i plitke geotermalne sisteme. Sertifikacija je obavezna za sve instalatere koji obavljaju radove na tim postrojenjima, a cilj je osigurati da poseduju sva potrebna znanja i veštine kako bi sistem funkcionisao pouzdano i efikasno, u skladu sa propisima i standardima.

Načelno možemo konstatovati da su u određenim članovima unete derogacije koje mogu uticati na uspostavljanje navedenih procesa ili primenu određenih obaveza. Derogacije mogu pokrenuti ili Elektromreža Srbije (kao operator distributivnog sistema električne energije) ili Agencija za energetiku Srbije. Određene derogacije mogu uticati na strategiju poslovanja učesnika na tržištu (npr. odluka AERS-a da preispituje potrebu da vrati regulaciju cena zakupa balansnog kapaciteta i odobri operatoru izuzeće od nabavke kapaciteta na tržištu pomoćnih usluga; ili vezano za primenu obračunskog intervala od 15 minuta koje može biti prolongirano itd.). Takođe izvršeno je usklađivanje sa EU Direktivom 2019/944, ali se čini da su potrebna još dodatna preciziranja oko primene instituta aktivnog kupca.

Postavlja se pitanje zašto se ograničava da samo mala preduzeća mogu biti članovi energetske zajednice, kada deo zajednice u neposrednoj blizini mogu biti i veće kompanije? Uočene su i neke nelogičnosti, kao na primer kako podnosilac zahteva za energetsku dozvolu može da zna da li su ispunjeni kapaciteti predviđeni strategijom, te je nejasno na koji način se projekti usaglašavaju sa ciljem koji treba da predstavlja minimum kome Republika Srbija teži, posle koga investitor ne može razviti projekat iz OIE dok se ne promeni cilj. Čini se nejasnim i ko izdaje uslove u pogledu mogućnosti izgradnje na istražnom ili eksploatacionom polju.

U pogledu procedura kaže se da operator prenosnog sistema je dužan da uspostavi i objavi transparentnu, efikasnu i nediskriminatornu proceduru za priključenje objekata na prenosni sistem, ali nije navedeno gde će da objavi, na koji način, kao i da će nakon objave procedura biti vidljiva i lako dostupna svim zainteresovanim stranama. U procedure za priključenje objekta na prenosni sistem verovatno treba definisati i postupak podnošenja zahteva za izmenu tehničkih uslova priključenja koja ne utiču na promenu odobrene snage, a koji se odnose na izmene tehničkog rešenja u objektu korisnika.

U cilju izbegavanja problema iz prakse uvedena je obaveza operatora prenosnog sistema da u roku ne dužem od jedne godine od dana stavljanja pod napon elektroenergetskog voda na zakonom propisan način obavestiti vlasnike preko čijih nepokretnosti prelazi elektroenergetski objekat, radi rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, pri čemu se naknada utvrđuje u skladu sa propisom kojim se uređuje eksproprijacija.

Ovo su samo neke od planiranih novina, a ostaje da vidimo kako će izgledati finalne izmene Zakona o energetici i da li će ove dopune rezultirati kvalitetnijim pravnim, ekonomskim i energetskim okvirom koji je primarni cilj Srbije, kojim će se obezbediti sigurnost snabdevanja energijom, privući investicije u energetsku infrastrukturu, unaprediti očuvanje životne sredine i uspostaviti jedinstven regulatorni okvir koji će podržati rast tržišta električne energije i prirodnog gasa ulaskom u Evropsku Uniiju.